"To je nasa nova kuca?" jedva sam izustila kad smo sisli s metli.
Zbunjeno sam pogledala u roditelje.
"Pa sto je sa nasom starom kucom? Zar niste trebali nju preuredit? A ne..ne..kupit NOVU kuću?!" to je vise i nije bilo pitanje. Samo sam pogledala prema potkrovlju pa prema bratu, pa zatim u roditelje.
"Dobro, svejedno, sviđa mi se i OVA kuća!" rekla sam malo veselije ali tada sam ošinula brata pogledom.
"Ali moja soba je i dalje ona u potkovlju!" upozoravajuce sam mu odvratila i pogledom sam mu dala do znanja da se nebi trebao suprostavljati.
"Drago nam je da ti se svida...Znas ova ce nam kuca biti puno bolja, a i imas puno vise stvari oko ovog kvarta..." pocela je pricati moja majka dok je tata izvodio neke čarolije oko silne prtljage.

~Nadajmo se de cu se vec nekak priviknuti!~ pomislila sam i krenula prema katu ne osvrcuci se previse na radnike koji su donosili namjestaj.